Danas spa tretmane doživljavamo kao moderan luksuz: masaža, sauna, para, piling, mirisi, tišina. Ali ta ideja  da voda i toplota i ritual ne služe samo higijeni nego i zdravlju, opuštanju i društvenom životu  stara je hiljadama godina.

Hajde da napravimo mapu SPA ritual kroz poznatu istoriju:

U starom Egiptu higijena i ulepšavanje nisu bile sporedne stvari. Istorijski izvori i studije o svakodnevnom životu pokazuju da je lična higijena bila važna u društvu koje je živelo u vrućoj klimi, uz Nil.

Egipat je još u ono vreme razvijao ideju da nega nije samo pranje tela radi puke čistoće  već ritual lepote i simbol bogastva: mirisi, ulja, tretmani kože i tela.

Ipak, čuveno uverenje o Kleopatrinim ritualima lepote bi moglo biti mit.

Kleoptarina “kupka u magarećem mleku” je više mit nego proverena činjenica.

Legenda o Kleopatrinim kupkama u mleku je popularna, ali nema čvrste istorijske potvrde iz pouzdanih izvora. Pre će biti a pripada kasnijim romantizovanjima antičke istorije nego dokazivoj praksi.

Stari Grci i Rimljani dali ono što danas najviše liči na moderni SPA doživljaj:

U Rimskom carstvu thermae (javna kupatila) nisu bila samo mesta za održavanje higijene nego i društvena scena (dogovori, politika, tračevi) i mesto relaksacije.

Postojao je i koncept prelaska kroz prostorije različitih temperatura:

frigidarium– hladna soba

tepidarium– topla soba

caldarium– najtoplija prostorija

laconicum– doslovno sauna

Ovakav koncept najviše podseća na današnje SPA zone.

Obzirom da su Rimljani bili vrsni kreatori strukture koja je vodu dovodila u grad (akvadukti), za njih su njihove SPA prostorije bile civilizacijski ponos.

Posle znojenja (npr. u laconicumu) Rimljani su telo mazali uljem i skidali sloj prljavštine i ulja pomoću strigila (metalna zakrivljena strugalica). Zvuči brutalno, ali u suštini je to njihov piling/“detox” tretman.

Hamam se oslanja na grčko-rimsku logiku prostora različitih temperatura i pare, ali u islamskom kontekstu dobija dodatnu ulogu: vezu sa praksom ritualnog pranja i čistoće.

U Osmanskom carstvu hamam nije bio samo “kupanje”, nego kao i kod antičkih naroda redovan deo gradskog života, mesto susreta i prostor koji je imao jasno odvojene delove za muškarce i žene.

Kao i rimska kupatila, i osmanski hamam je imao ono što mi danas zovemo podno grejanje što je vrelo napredno za ono vreme.

Istorijski gledano, hamam je posebno za žene često bio i retko mesto društvene slobode u okviru tadašnje kulture.

Takođe, još jedna sepecifičnost ove vrste kupatila je piling rukavicama od grubljeg materijala kao i masaža u peni koja nastaje od džaka (foam beg) a koji se primenjuju i danas u modernim hamamima.

Skandinavija i sever Evrope: sauna kao institucija života

Dok su Mediteran i Istok imali vodu i mermer, sever Evrope je SPA gradio oko vatre, kamena i pare.

Kultura saune u Finskoj danas je toliko duboko ukorenjena da je upisana na UNESCO listu nematerijalnog kulturnog nasleđa (2020).

Skandinavska SPA kultura nije luksuz, već disciplina jer kombinuje toplotu, hladnoću i odmor kao neophodne za zdravo telo i duh

Danas mi to popularno nazivamo cold plunge i sauna i mislimo da smo doslove izumeli toplu vodu.

Iako su izvori i kupatila postojali mnogo ranije, moderna evropska kultura lečilišta ili banje tj ono što bismo nazvali “wellness turizam” pojavljuje se tek u 16.veku.

Za Spa gra i regiju mineralnih izvora Pearl of the Ardennes  u Belgiji se navodi da je postao naročito poznata širom Evrope nakon publikacija o lekovitosti tamošnjih izvora (1559), i tada kreće talas prestižnih poseta koji traje i dan danas.

Zanimljiva činjenica je da se postavlja pitanje da li reč spa potiče od latinskog izraza Sanitas per aquam ili pak od gore pomenutog belgijskog grada Spa poznatog po svojim minealnim izvorima.